Предивна мачка која се сада мирно одмара на нашој софи, она која нас гледа оним очима тако слатким и нежним да их желите појести пољупцима, и која почне да мрмља сваки пут кад јој милујемо леђа или малу главицу, Има претке који су путовали на викиншким бродовима.
И не само то, већ иако се до сада веровало да се тако Фелис цатус Напустили су Египат да поделе остатак света у једној експанзији, у стварности то није било тако. Откријте како су мачке освојиле свет.
Захваљујући паду трошкова ДНК анализе, истраживачи могу сазнати више детаља о прошлости ових величанствених и загонетних животиња. Тако је генетичарка Ева-Мариа Геигл са паришког Института Јацкуед Монод извела изненађујућу студију у којој се открива да мале мачке пратиле су Викинге и трговце у њиховим чамцима да би, тако, стигли до других делова света и, узгред, прошетали океаном, нечим што им је до тада било потпуно непознато.
Геигл и његов тим, анализирала митохондријску ДНК - која се преноси са мајке на дете непромењена - са 209 домаћих мачака са 30 археолошких налазишта у Европи, Африци и на Блиском Истоку. Ове животиње се протежу у људској историји од стварања пољопривреде до 18. века.
Резултат их је морао изненадити онолико колико ће вас сигурно изненадити: мачке су свет поделиле у два таласа. Прво се догодило када се пољопривреда појавила у источној Турској и на Медитерану, где живе преци домаћих мачака.. Сумња се да је жито привлачило глодаре, а оне заузврат мачке, које су фармери почели да гледају благонаклоно.
Друго ширење догодило се неколико хиљада година касније, у Бугарској, Турској и подсахарској Африци, између четвртог века пре нове ере. Ц. и четврти д. Ц. Тада су морнари вероватно већ видели мачку, сапутницу која им је била толико потребна да држе глодаре на одстојању. У ствари, на месту Викинга у северној Немачкој пронађена је мачка са египатском митохондријском ДНК, која датира између 700. и 1000. године нове ере.
Дакле, припитомљавање мачке није се догодило пре 4000 година како се веровало, већ бар пре КСНУМКС година.
Студија је објављена у часопису Натуре и можете је прочитати кликните овде.